УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА САСТАВЉАЊЕ РАДА – 8. Научни скуп са међународним учешћем

Радови треба да буду достављени електронски – као отворени документ (Word), на адресу: naucniskup@milosmilojevic.com
Прво на излагање рада: Сваки аутор који пријави свој рад за Научни скуп у Црној Бари стиче право да свој рад укратко представи на скупу. Представљање рада на скупу јесте право али не и обавеза аутора. Аутор може послати свој рад и без његовог представљања.
Дужина излагања рада: до 10 (десет) минута ако организатор другачије не одреди. Ограничење се односи само на излагање радова у току дана одржавања скупа у Црној Бари. Организатор задржава право да ауторима који се не буду придржавали прописаног времена излагања ускрати право излагања на следећем Научном скупу, укључујући и објављивање рада у Зборнику.
Формат: величина папира А5, фонт: Cambria; величина фонта: 12; размак између редова: Before: 0; After: 0; Line spacing: Single. Пример је дат у у додатку који се шаље сваком учеснику уз позив.
Језик рада и писмо: Језик рада може бити српски, енглески и руски језик. За радове на српском језику обавезно писмо је ћирилица. Сви аутори су дужни придржавати се важећег правописа језика на којем пишу. Изузеци од овог правила су могући само у случају да аутор наводи цитат на истом језику на којем пише рад, а сам цитат потиче из времена у којем је важио неки други правопис датог језика. Такав цитат ће се сматрати исправним, како по старом тако и по новом правопису, ако се они међусобно разликују. За цитате који су преведени са неког другог језика, примењује се искључиво важећи правопис језика на којем је рад написан. Изузетно је дозвољено и да аутор рада неко од важећих правописних правила не примењује, али у том случају то мора навести у уводном делу рада уз образложење. Како су сви радови обавезно лекторисани, у том случају, на лектору је одлука да ли ће се са овим сагласити или не. Једино лектор, овлашћен од стране организатора, има дискреционо право и обавезу да све радове усагласи са важећим правописом. Лектора, у име Удружења Милош Милојевић, именује председник Удружења у складу са Статутом Удружења.
Име аутора: Наводи се име(на) и презиме(на) аутора, може и средње слово у горњем левом углу. Име и презиме домаћих аутора увек се исписује у оригиналном облику независно од језика рада.
Контакт подаци: Електронску адресу аутор ставља у напомену при дну последње странице рада.
Наслов: Наслов рада; треба поставити центрирано, 12 величина фонта болдовано, 2 реда испод имена аутора. Остали наслови у раду, такође могу бити болдовано исте величине фонта.
Научна редакција: је орган именован од стране организатора Научног скупа који именује председник у складу са Статутом Удружења. Научна редакција има право и обавезу да изврши научну рецензију приспелих радова и разврста радове у две врсте и три категорије. Врсте радова су научни и популарни, док су категорије потпуно прихватљив, условно прихватљив и неприхватљив. Условно прихватљиви радови могу се накнадно прихватити ако аутор усвоји примеде дате од стране Научне редакције и изврши потребне измене у раду или накнадно увери Научну редакцију да ове измене нису потребне. Неприхватљиви радови се одбијају и ту последњу реч даје Научна редакција. Право организатора Научног скупа је да оне радове који су разврстани у популарне изда у истом Зборнику где и научне, у посебном одељку, или да за ову врсту радова изда посебан Зборник, кад их се прикупи довољно.
Структуру радова чине: увод, методологија, резултати, и закључци. Сви аутори су обавезни у раду примењивати искључиво научну методологију. Радови који би евентуално садржавали неке ненаучне чињенице или указивали на одсуство примене научне методологије, биће одбачени од стране Научне редакције. Форма научних радова није стриктно одређена, нити постоји ограничење броја страна, како минималног тако и максималног. Аутор рада нема право износити своје ставове, како научне тако и политичке, него само резултате и закључке, а и то искључиво на основу чињеница изнетих у раду. Радове који би евентуално садржавали овакве ставове, Научна редакција је дужна категорисати као неприхватљиве или условно прихватљиве са захтевом да се непотребно одстрани из рада.
Навођење (цитирање) у тексту: Начин позивања на изворе у оквиру чланка мора бити консеквентан од почетка до краја текста.
Напомене: се дају у загради у самом раду. Према најновијој одлуци Министарства за науку, фусноте нису дозвољене.
Табеле, цртеже и графиконе поставити на одређено место у тексту, означити их редним бројевима и насловима (табеле изнад текста, графикони и слике испод) и не закључавати их. Текст у табели 10 пт. Наслов табела, графикона, цртежа, средње поравнање.
Листа референци (литература): Цитирана литература обухвата по правилу библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се искључиво у засебном одељку чланка, у виду листе референци. Литература се наводи на крају рада.
На крају рада пише се поново име(на) и презиме(на) у левом горњем углу), наслов, сажетак и кључне речи на неком светском језику. Ако је рад већ написан на неком од светских језика, онда се поменуто додаје на неком другом светском језику а не на оном на којем је рад и написан. Прихватамо и српски језик, ако рад није на њему написан јер га сматрамо светским језиком.
Остала упутства ауторима : Између сваког поднаслова и текста остављати један празан ред. Откако смо прешли на А5 формат, препоручујемо ауторима да растављају речи на слогове. Аутор који први пут учествује на Научном скупу посвећеном Милошу Милојевићу, доставља краћу биографију.

ДОДАТАК:

У овом додатку, који представља незванични део, дајемо извесне савете ауторима у циљу да им олакшамо писање самог научног рада, а у исто време да олакшамо и поједноставимо каснију техничку припрему самих радова. Учесник који има више од једног рада пише посебан сажетак за сваки од њих. Иако овај низ правила постоји на сајту Удружења испоставило са да већи део чланова то није прочитао, па тако већина ствара нека своја правила, чиме прави доста проблема у самом Зборнику. Зборник мора бити унификован, иначе личи на циркус. Зато нам је циљ да уложимо сви по мало напора, да би унапред избегли све евентуалне проблеме.

Аутори који пријављују радове за Научни скуп, дужни су доставити кратке сажетке (апстракте), на поменуту адресу, најкасније три недеље пре почетка Научног скупа. Поменуто време је неопходно да би кратки сажеци били на време одштампани у Зборнику сажетака. Главни рад не мора бити написан за дан одржавања Научног скупа, али би било добро да буде завршен и послат до почетка јесени. Толерише се и пробијање овог рока, у циљу што квалитетнијег рада или из неког другог оправданог разлога. У сажетку раде се не пишу резултати и закључци, пишу се само у главном раду. Употреба фонта и неки технички детаљи, који су дати у упутству за писање главног рада, односе се и на сажетак. Сажетак, као и главни рад, мора бити у складу са важећим правописом језика на којем је написан. Било да се ради о енглеском, руском или српском језику, ангажовани лектори ће се придржавати овог упутства и сматра се да је свако ко пошаље рад унапред сагласан са овим правилима. Ово правило је обавезно из разлога што се дешавало да неки аутори превише „лепршају“ са правописом језика на којем су писали. Тако се дешавало да се у једном истом раду неко правописно правило час поштује, а час не. Једини начин да се изврши потребна унификација радова јесте да се сви аутори у писању придржавају истих правила, а то могу бити само важећа правописна правила. Никако не можемо дати могућност да свако прописује неки свој правопис, јер тако можемо добити велики број различитих правила, а то изазива недозвољену различитост и хаос у Зборнику. Зато ће сваки рад бити прерађен од стране лектора и сведен на правила важећег правописа, без обзира како је написан од стране аутора. Иако у правописима свих језика могу да се нађу извесна правила која могу бити за дискусију, наше Удружење није надлежно да ова правила и прописује и због тога никако не може тражити од учесника Научног скупа да пишу своје радове мимо важећег правописа датог језика. Своје евентуалне примедбе на правопис, аутори могу изразити у форми научног рада и ништа више од тога. То не одступа од теме скупа јер је језикословље тема којом се, на известан начин бавио и Милош Милојевић. Стари правописи се могу користити само у форми цитата који су из доба важења таквог правописа, али и стари цитати могу бити по важећем поравопису. Изузетак може бити само коришћење наводника. Аутор их не мора користити ако уместо њих користи писање курзивом, који данас зовено италиком.

За Научни скуп се прихватају све теме које су у било кавој вези са Милошем Милојевићем, али и друге теме. Као што нам је добро познато, Милош Милојевић се бавио историјом, географијом, етнологијом, путописом, књижевношћу. Сакупљао је народне обичаје и веровања, записивао народне песме и умотворине, писао о религијским темама, како савременим тако и старим. Био је командант ратних добровољаца, па чак и музичар. Из било које од ових тема можемо прихватити рад, без обзира на који се део планете рад односи. Могу радови чак и из музике, па и из других делатности које нису биле у уском кругу Милојевићевих интересовања ако се односе на садашње или некадашње српске земље.

Аутори могу као тему рада изабрати неку тезу коју би чињенице у раду потврдиле или пак ооспориле. Рад може бити и конципиран да уместо потврде неку већ постојећу тезу или уврежену заблуду обара. И то се сматра научним радом, услов је само то да свака хипотеза изнета у раду мора бити научна. Хипотеза је научна ако и само ако се, искључиво, научним методама може оповргнути или потврдити. Хипотеза која не испуњава овакав услов не смтра се научном и као таквој јој у научном раду није место. Овакве хипотезе се третирају бајкама и радови које евентуално овакве елемете садрже, неће бити третирани као научни. Аутори који се одлуче за овакав начин рада, требају имати на уму да поред чињеница који неку тезу потврђују, никако не изоставе ни оне чињенице који датој тези противрече. При томе, овакве чињенице морају посебно разјаснити једну по једну и тек тада се нека теза може сматрати потврђеном. Ако се и једна оваква чињеница пронађе, а да је намерно сакривена, то научни рад сврстава у сумњиве. Баш ово је, на жалост, пракса код данашњих историчара, како официјелних тако и алтернтивних, скоро да нема разлике.

Сам аутор, може избећи могућност да упадне у овакву замку ако изабере други начин рада. Што значи начин да узме једну тему коју само детаљно проанализира и изведе резултате и закључке. При томе мора водити рачуна да то уради поштено и непристрасно, не подлежући предрасудама али ни догмама и ауторитетима.

У оба случаја, аутор, код извођења закључака, мора јасно да истакне, или да то из самог рада буде видљиво, да ли је у питању само један од могућих закључака или је у питању једини могућ закључак.

Аутор евентуално може износити и своје мишљење или ставове у самом раду, али то мора бити посебно наглашено као његово мишљење и то искључиво ако је у вези теме рада. Аутор не може изности ставове о темама које не проистичу из чињеница наведених у раду, нити нечем сличном.

Поново молимо ауторе да нам помогну, тако што ће се придржавати ових упутстава и препорука али не само то. Аутори сами сређују свој рад, укључујући равнање десне маргине и растављања речи на слогове. Да би у будућем раду били што ефикаснији, дајемо у посебном фајлу пример како треба писати сажетак али и рад.

Ко се не сналази добро у Word-у, потребно је само да преименује фајл који смо назвали мустра и настави да пише у њему. Тамо му је све подешано онако како треба. И на крају још једна важна напомена:

Да би рад био научни, мора да садржи нешто ново. То могу бити нове чињенице, али и само нов поглед на чињенице, нови оригинални закључци или било какви други нови разултати настали укрштањем различитих чињеница. Рад је научни и ако оповргне неку већ познату тезу или за неку чињеницу утврди да није тачна. Сваки аутор има право и обавезу да сам провери научност свог рада пре слања, руководећи се претходним критеријумима за утврђивање научности. Последњу реч, при избору рада, има Научна редакција. Ово тело финално разврстава радове на научне, популарне и евентуално непихватљиве. Све врсте радове, осим оних неприхватљивих, биће штампани у одговарајућој форми и кад се за то стекну услови.

Захваљујемо се свим учесницима Научног скупа и надамо се да смо некима помогли правим саветима. Правила као што видите нема много, а и то мало што има се углавном односи на техничку припрему. Оно главно је ипак да не постоји ограничење, како минималног, тако ни максималног броја страна за радове. То скуп чини погодним за веома кратке али истовремено и веома дуге радове, па се надамо да ћемо наредних година полако и повећавати број аутора. Наравно, мислимо само на праве истраживаче. Срећан вам рад!

Научна редакција